Кинеско и руско тржиште за производњу метала током периода Цовид-19

Кинеско и руско тржиште за производњу метала током периода Цовид-19

Према прогнози Јианг Лија, главног аналитичара Кинеске националне металуршке асоцијације ЦИСА, у другој половини године потрошња челичних производа у земљи смањиће се за 10-20 милиона тона у односу на прву. У сличној ситуацији седам година раније, ово је довело до значајног вишкова челичних производа на кинеском тржишту који су бачени у иностранство.
Сада ни Кинези немају где да извозе – веома су им наметнули антидампиншке дажбине и јефтиноћом не могу никога да смрве. Већина кинеске металуршке индустрије ради на увезеној руди гвожђа, плаћа веома високе тарифе за електричну енергију и мора да улаже велика средства у модернизацију, посебно у еколошку модернизацију.

То је вероватно и главни разлог жеље кинеске владе да драстично смањи производњу челика, враћајући је на прошлогодишњи ниво. Екологија и борба против глобалног загревања вероватно ће играти споредну улогу, иако се добро уклапају у демонстративну приврженост Пекингу глобалној климатској политици. Како је на састанку чланица ЦИСА рекао представник Министарства за екологију и животну средину, ако је раније главни задатак металуршке индустрије био уклањање вишка и застарелих капацитета, сада је потребно смањити стварни обим производње.

 


Колико ће коштати метал у Кини

Тешко је рећи да ли ће се Кина на крају године заиста вратити на прошлогодишње резултате. Ипак, за ово се обим топљења у другој половини године мора смањити за скоро 60 милиона тона, односно 11 одсто у односу на прву. Очигледно ће металурзи, који сада остварују рекордне профите, на све начине саботирати ову иницијативу. Ипак, у једном броју провинција, металуршке фабрике су добиле захтеве локалних власти да смање производњу. Штавише, ови региони укључују Тангсхан, највећи металуршки центар НР Кине.

Међутим, Кинезе ништа не спречава да се понашају по принципу: „Нећемо сустићи, па ћемо се загрејати“. Импликације ове политике на кинески извоз и увоз челика су од много већег интереса за учеснике на руском тржишту челика.

Последњих недеља упорно се шушка да ће Кина од 1. августа увести извозне царине на производе од челика у износу од 10 до 25 одсто, барем на топло ваљане производе. Међутим, до сада је све функционисало укидањем поврата извозног ПДВ-а за хладно ваљани челик, поцинковани челик, полимер и лим, бешавне цеви за нафту и гас – само 23 врсте челичних производа које нису биле обухваћене овим мерама. 1. маја.

Ове иновације неће имати значајнији утицај на светско тржиште. Да, цене хладно ваљаног челика и поцинкованог челика произведеног у Кини ће порасти. Али они су већ били ненормално ниски последњих месеци у поређењу са ценом топловаљаног челика. Чак и након неизбежног повећања, национални производи од челика остаће јефтинији од производа главних конкурената, наводи кинески лист Схангхаи Металс Маркет (СММ).

Како је СММ такође напоменуо, предлог о увођењу извозних дажбина на топло ваљани челик изазвао је контроверзну реакцију кинеских произвођача. Истовремено, треба очекивати да ће екстерне испоруке ових производа ионако бити смањене. Мере за смањење производње челика у Кини највише су утицале на овај сегмент, што је довело до раста цена. На аукцији на Шангајској берзи фјучерса 30. јула, котације су премашиле 6.130 јуана по тони (839,5 долара без ПДВ-а). Према неким извештајима, уведене су неформалне извозне квоте за кинеске металуршке компаније, које су по обиму веома ограничене.

Генерално, биће веома занимљиво гледати кинеско тржиште изнајмљивања у наредних недељу или две. Ако се стопа пада производње настави, цене ће освојити нове висине. Штавише, то ће утицати не само на топло ваљани челик, већ и на арматуру, као и на тржишне гредице. Да би обуздале њихов раст, кинеске власти ће морати или да прибегну административним мерама, као у мају, или да додатно сузе извоз, или…).

 


Стање металуршког тржишта у Русији 2021

Највероватније ће резултат ипак бити повећање цена на светском тржишту. Не баш велики, пошто су индијски и руски извозници увек спремни да заузму место кинеских компанија, а потражња у Вијетнаму и низу других азијских земаља је пала због немилосрдне борбе против коронавируса, али значајно. И овде се поставља питање: како ће руско тржиште реаговати на ово?!

Управо смо стигли 1. август – дан када су на снагу ступиле извозне царине на ваљане производе. Током јула, у ишчекивању овог догађаја, цене челичних производа у Русији су падале. И потпуно је тачно, пошто су раније били веома прецењени у поређењу са спољним тржиштима.

Неки произвођачи заварених цеви у Русији, очигледно, чак су се надали да ће смањити трошкове топло ваљаних намотаја на 70-75 хиљада рубаља. по тони ЦПТ. Ове наде се, иначе, нису обистиниле, па су сада произвођачи цеви суочени са задатком корекције цене навише. Међутим, сада се поставља важно питање: да ли је вредно очекивати пад цена топловаљаног челика у Русији, рецимо, на 80-85 хиљада рубаља. по тони ЦПТ, или ће се клатно вратити у правцу раста?

По правилу, цене плочастих производа у Русији показују анизотропију у овом погледу, у научном смислу. Чим глобално тржиште почне да расте, они одмах похватају овај тренд. Али ако дође до промене у иностранству и цене падну, онда руски челичани једноставно више воле да не примећују ове промене. И „не примећују“ – недељама или чак месецима.

 


Дажбине на продају метала и поскупљења грађевинског материјала

Међутим, сада ће фактор дажбина деловати против таквог повећања. Поскупљење руског топловаљаног челика за више од 120 долара по тони, које би могло да је потпуно изједначи, изгледа крајње мало вероватно у догледној будућности, шта год да се дешава у Кини. Чак и ако се претвори у нето увозника челика (што је, иначе, могуће, али не брзо), и даље има конкуренције, високих логистичких трошкова и утицаја корона вируса.

Коначно, западне земље показују све већу забринутост због убрзања инфлаторних процеса, а ту се, бар, поставља питање извесног пооштравања „крапе новца“. Међутим, с друге стране, у Сједињеним Државама, доњи дом Конгреса је одобрио програм изградње инфраструктуре са буџетом од 550 милијарди долара. Када га Сенат изгласа, биће то озбиљан инфлаторни притисак, тако да је ситуација веома двосмислена.

Дакле, да резимирамо, у августу је на светском тржишту постао врло вероватан умерен раст цена плочастих производа и гредица под утицајем кинеске политике. Биће ограничено слабом потражњом изван Кине и конкуренцијом између добављача. Исти фактори ће спречити руске компаније да значајно подигну екстерне котације и повећају извозне понуде. Домаће цене у Русији биће веће од извозног паритета, укључујући царине. Али колико више је дискутабилно питање. Конкретна пракса у наредних неколико недеља ће то показати.


Време поста: 17.12.2021